13.02.2020

Premijer Kurti: Posvećeni smo razvoju obrazovanja, jer je to preduslov za razvoj zemlje

 

Priština, 13. februar 2020.

Premijer Republike Kosovo, Albin Kurti, učestvovao je danas na Konferenciji rektora javnih univerziteta na Kosovu, u okviru obeležavanja 50. godišnjice Univerziteta u Prištini.

Ispred brojnih prisutnih, rektora javnih univerziteta na Kosovu, akreditovanih ambasadora na Kosovu i drugih ličnosti, premijer Kurti je rekao da je istorija razvoja Univerziteta u Prištini blisko povezana sa istorijom našeg naroda u polovini prošlog veka. „Period velikih promena u kojem je sudbina Univerziteta bila blisko povezana sa sudbinom naroda, jer je Univerzitet dao neophodno znanje generaciji koja će definisati budućnost zemlje, a samim tim i samog Univerziteta,“ rekao je Premijer Kurti.

Takođe, Premijer Kurti naglasio je da je Univerzitet više od mesta znanja, da je bilo mesto otpora, mesto gde se oslobađala potisnuta volja, mesto nakupljanja energije za suočavanje sa nepravdom.

Govor premijera na Konferenciji rektora javnih univerziteta na Kosovu:

Zadovoljstvo je i privilegija biti danas sa vama, u ovom trenutku istorijskog dostignuća Univerziteta u Prištini.

Istorija razvoja Univerziteta u Prištini blisko je povezana sa istorijom našeg naroda u poslednjih pola veka. Period velikih promena kojim je sudbina univerziteta bila blisko povezana sa sudbinom ljudi, jer je Univerzitet dao neophodno znanje generaciji koja će definisati budućnost zemlje, a samim tim i samog Univerziteta.

Dakle, više od mesta znanja, Univerzitet je bio mesto otpora, mesto oslobađanja potisnute volje, mesto nakupljanja energije za suočavanje sa nepravdom.

Što je bio veći pritisak tadašnjeg režima da zabrani naše studije, više smo tražili slobodu da studiramo a što smo više studirali, to smo više osećali nedostatak slobode.

Dakle, prinudne mere od juna 1991. za zabranu nastave na albanskom jeziku izazvane su sa školama u kući, sa kućama-školama, sa univerzitetima po kućama, onako kako je 1997. godine bio izazvan čitav represivni režim.

U avgustu 1991. godine, Gani Bajrami uputio je pismo prinudnim organima Mašinskog fakulteta u Prištini, završavajući rečima, citiram: „Ne zaboravite da se o sudbini jednog naroda bez njegove volje može odlučiti silom samo za kraće vreme a ne zauvek. “ Bajrami je bio diplomirani inženjer i asistent.

Tako se i dogodilo, i tako se događa jer se volji naroda ne može nametati.

Danas, kada slavimo 50. godišnjicu Univerziteta u Prištini, onoliko koliko se sećamo sa puno poštovanja njegovog osnivanja, toliko se prisećamo i ponovnog početka. Jer ponovni početak Univerziteta u Prištini 1991. godine nije bio manje teži od osnivanja 1970. godine.

A u ovoj godini odražavanja kroz proslavu Univerziteta tokom ovog pola veka, dobro je da se prisetimo i ispoštujemo jednu od njegovih ključnih ličnosti koja je odbila potčinjavanje i nametanje drugih nad Univerzitetom. Onog koji je dao mnogo ovoj zemlji a bez koga ovaj Univerzitet ne bi bio isti. Ove godine, 16. aprila, profesoru Ejup Statovci biče proslavljen 80. rođendan, a mi smo kao institucije u obavezi da ispoštujemo njegovu ličnost onako kako zaslužuje. Mudrost i njegove mnoge lekcije nas još uvek vode u našim poteškoćama koje nisu male.

Tokom 1997. godine bio sam student Elektrotehničkog fakulteta, baš kao i mnogi drugi studenti koji su bili svesni nepravde vremena u kojem smo živeli, unutrašnjeg glasa koji je svakog od nas pozivao na promene i dužnost koju smo osećali prema zemlji. Učinili smo ono što smo bili, studenti, poput naših mladih prethodnika 1968., 1981. i 1989., ’90. i ’91. godine.

U tom smislu, svaki put kada se vratim kod profesora, ja naučim ono šta znam, jer sam izašao iz Univerziteta, međutim Univerzitet nikada nije izašao iz mene.

Poštovani prisutni,

Sloboda ima smisla samo kada postoji pravda. Sloboda bez pravde je zarobljeništvo druge vrste. Ako je do juče nepravda bila u poricanju slobode od spolja, danas nepravda leži u zloupotrebi slobode iznutra.

Obogaćivanje manjine na štetu većine, siromaštvo i socijalna nejednakost, neefikasan pravosudni sistem i nedostatak jednakih mogućnosti gube smisao slobode i stvaraju stalnu nepravdu u nama.

Ovo je izazov našeg društva danas, izazov koji Univerzitet u Prištini mora adresirati i ispuniti u drugoj polovini svog veka.

Neču pogrešiti ako kažem da dok je u prvoj polovini veka, Univerzitet pripremao generacije koje su zemlji služile za oslobađanje, u drugoj polovini Univerzitet mora pripremiti generacije za razvoj.

Ovo je naš zajednički izazov.

Ako je ranije diploma koju ste dobili određivala radno mesto, danas radna mesta određuju i diplomu koju treba da dobijemo.

Ova promena koja se dogodila u oblasti obrazovanja i zapošljavanja trebalo bi da se odrazi i na Univerzitet u Prištini kao lideru javnog visokog obrazovanja, kao mestu gde se proizvodi znanje, pored toga što se koristi.

Država ima obavezu da stvori i obezbedi jednake uslove i mogućnosti, a Univerzitet mora da garantuje kvalitet u obrazovanju i takmičenje u znanju i znanje kao vrednost.

Dakle, hajde da podelimo svoje zadatke i odgovornosti  jer sam siguran da je uspeh zagarantovan.

Mi ćemo u ovom mandatu povećati investicije i izvršićemo reforme u obrazovanju, ali prvo moramo da znamo gde smo. Verujem da se svi slažemo da u ovom trenutku stvari nisu tako dobre, da postoji potreba za promenama, postoji potreba za reformama koje će pripremiti Univerzitet da odgovori izazovima našeg vremena.

Sada je vreme i ovo je trenutak koji smo čekali. Nikada nije postojala vlada koja je zainteresovanija, i posvećenija razvoju obrazovanja, što je preduslov za razvoj zemlje.

Poštovani profesori, čestitam vam na postignutim dostignućima i uspesima u godinama koje dolaze.

Čestitamo vam 50. godišnjicu i još mnogo drugih 50. godišnjica!