10.06.2021

Premijer Kurti na Samitu u Tirani: Kosovo se ne može angažovati u inicijativama koje su prilagođene za negiranje njene državnosti, angažovaćemo se samo kao ravnopravni

Tirana, 10. jun 2021.

Odbijanje Srbije da prizna nezavisnost Kosova predstavlja stalnu prepreku regionalnoj saradnji. Kosovo se ne može angažovati u inicijativama koje su prilagođene za negiranje njene državnosti, kao suverena i nezavisna država; angažovaćemo se samo kao ravnopravni, rekao je premijer Republike Kosovo, Albin Kurti, tokom svog govora na Samitu lidera Zapadnog Balkana, u Tirani.

Samit koji je okupio lidere šest zemalja Zapadnog Balkana i Evropskog komesara za proširenje i dobrosusedstvo, Olivér Várhelyi, imao je u fokusu sprovođenje ekonomskog plana i plana za investicije koji je predstavljen za region od strane Evropske komisije, kao i put napred ka samitu Berlinskog procesa sa liderima regiona u julu.

U svom govoru, premijer Kurti je rekao da Albanija, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina i Srbija još uvek su van EU. Šest zemalja Zapadnog Balkana su u Evropi, ali EU još uvek nije Evropa, rekao je on, dok je predložio promenu modelu angažovanja i saradnje u budućnosti između zemalja Zapadnog Balkana.

Da bismo krenuli napred potrebna nam je novi okvir saradnje, koji se zasniva na zajedničkim vrednostima i obavezivanjima za jedan niz osnovnih principa. Ovaj novi okvir će se zvati Sporazum o slobodnoj trgovini Jugoistočne Evrope – ili SEFTA, rekao je premijer.

Kompletan govor premijera Kurtija na samitu:

Bela knjiga o programu Zapadnog Balkana 2030

Poštovani premijeru Albanije, gospodine Rama,
Dragi komesare EU, gospodine Varhelyi,
Dragi lideri susednih zemalja i regiona,
Premijer Rama, hvala vam što ste organizovali ovaj samit i što ste nas okupili, zaista se moramo često sastajati i više razgovarati.
Znam da nam je dato 5 minuta vremena za uvod, pa ću pokušati biti kratak. Moje primedbe podeljene su u tri dela, a zadnji deo se završava predlogom za buduću saradnju naših zemalja.

Prvi deo je da Evropska unija postane Evropa.

Kao što znamo, pre sedamdeset jedne godine, usred neizmernih patnji, razaranja, neprijateljstva i nepoverenja izazvanih Drugim svetskim ratom, objavljena je Šumanova deklaracija i rođena je hrabra ideja; ideja o saradnji kroz zajedničke institucije. Ova ideja je procvetala i dovela do stvaranja najvećeg svetskog slobodnog tržišta, okupljajući više od 500 miliona ljudi u jednoj Evropskoj uniji.

Ipak, iako se jako proširila, EU danas nije Evropa. Albanija, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina i Srbija ostaju van EU.

ZB6 su u Evropi, ali EU još uvek nije Evropa.

Drugi deo je da se trenutni model našeg angažmana mora promeniti

Na trenutni pristup regionalnoj saradnji negativno utiču politički sporovi koji su omeli saradnju i povećali sumnje i nesigurnost u budućnost. Da bismo rešili ove probleme, prvo moramo otvoreno priznati njihov izvor bez dvosmislenosti i finesa.

– Odbijanje Srbije da prizna nezavisnost Kosova stalna je prepreka regionalnoj saradnji. Kosovo se ne može uključiti u inicijative čiji je cilj uskraćivanje statusa Kosova kao suverene, nezavisne države; bićemo angažovani samo kao jednaki.

– U okviru Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA), prema Kosovu se stalno i više puta postupa nejednako i nepravedno. U svom sadašnjem obliku, CEFTA ne može pripremiti region za pristupanje EU. Moramo nadograditi i ubrzati.

– U okviru Saveta za regionalnu saradnju (SRS) zbog nepriznavanja Kosova od strane Srbije, sve inicijative pretvaraju se u sporove oko terminologije. S obzirom na ove činjenice, ne možemo se pretvarati da će buduće inicijative rešiti trenutne prepreke ukoliko ne promenimo svoj trenutni okvir saradnje.

– Nadalje, trenutni okvir se ne bavi pitanjima koja se odnose na demokratsko učešće, suočavanje sa prošlošću, borbu protiv korupcije, odgovornost vlade, nezavisnost sudstva i medijske slobode.

Ovo me dovodi do poslednjeg dela, koji predstavlja put ka napretku.

Za napredak nam je potreban novi okvir za saradnju. Zasnovan na zajedničkim vrednostima i predanosti skupu osnovnih načela, ovaj novi okvir nazvao bi se Sporazum o slobodnoj trgovini jugoistočne Evrope – ili SEFTA.

– SEFTA bi uključivala zemlje zapadnog Balkana kao ravnopravne članice sa jednakim pravima, na osnovu posebnog odnosa sa EU, sličnog aranžmanu o Evropskom ekonomskom prostoru (EEA).

– Nakon uspostavljanja SEFTA-e, EU će sporazumom sa SEFTA-om proširiti četiri slobode EU-a – slobodno kretanje robe, usluga, osoba i kapitala – širom zemalja SEFTA-e.

– Ovaj bi se sporazum oblikovao po uzoru na trenutni Sporazum o EFTA-i-EGP-u koji bi predviđao da i Zapadni Balkan i EU napreduju zajedno, usvajajući zakonodavstvo EU.

– Imao bi sličnu institucionalnu strukturu po uzoru na EEA koja bi se sastojala od Saveta, Zajedničkog odbora, Suda, Sekretarijata i Nadzornog tela, između ostalog.

– Odgovorio bi i na EU „Plan ekonomskih investicija za Zapadni Balkan“, koji želi mobiliziovati do 9 milijardi EVRA u ovoj deceniji.

– S obzirom na nedostatak pripremljenosti i stručnosti u regionu, sporazum sa EU predviđao bi nadzorni mehanizam, kojim bi se upravljalo i koji bi delovao u okviru Evropske unije kako bi se osiguralo da se sve članice pridržavaju sporazuma; ovo je presudno ako želimo zajedničko tržište koje radi pošteno i pravedno.

– I EU i Zapadni Balkan bi održali poseban samit 2024. i 2027. godine kako bi se procenio nivo spremnosti za punopravno članstvo u EU.

– Republika Kosovo želi da se pridruži EU i da doprinese njenom kontinuiranom rastu. Pozdravljamo priliku da blisko sarađujemo sa svim našim regionalnim susedima u olakšavanju našeg kolektivnog pristupanja EU. Naš predlog je hrabar, ali takvi su i snovi naših građana. Uvereni smo da ćemo, ako zajedno krenemo tim putem, moći da odgovorimo na brojne izazove i postignemo zajednički cilj.